Lifestyle

U pravo vreme na pravom mestu

10. januara 2019.

Starenje je obavezno, ali je odrastanje samo jedna od opcija. Nisam najsrećnija zbog prve tvrdnje, ali druga je definitivno vrlo dopadljiva, pa kad ih sagledam u paru, nije ni tako loše što godine prolaze.

Sa četrdeset i jednom nisi ni star ni mlad, ako ćemo po biologiji. Recimo da si – taman. Hormonski sam konačno stabilna, osim u pms-u kada očito nisam (ali to su dva-tri dana mesečno). Da nemam leđa i probleme sa ukočenošću, rekla bih da me godine ne ugrožavaju u telesnom smislu. Ni ovako nije strašno. Sada mi je (valjda) jasno da je krajnje vreme da počnem redovno da vežbam.

Dopadaju mi se četrdesete. Konačno te svi shvataju ozbiljno. Pred decom i mladima deluješ kao vikipedija koja poseduje obilje podataka (i ličnih iskustava), njima možda nepotrebnih, ali lepo je osećati se kao učitelj. Dobro, pred decom i mladima nekada deluješ i kao apsolutni tupan, jer nikada nisi čuo za pojmove i ličnosti koji njih fasciniraju. Za to me, iskreno, nije mnogo briga, ionako mislim da su naši mladalački kultovi i kultura bili mnogo originalniji i pametniji. Milan Mladenović vs. Rasta. Pa vi razmislite.

I stara garda (generacija naših roditelja), doživljava nas, napokon, kao zrele ljude. Sada kvalitet njihovog života najviše zavisi od našeg učinka. I to mora da se poštuje.

U četrdesetim su ti deca već dovoljno velika da možeš da ih ostaviš same kod kuće. A to znači: više druženja sa prijateljima, poneka predstava, film u tišini, šetnja. Čak i nabavka za kuću, bez dece u šoping kolicima, može da ima efekat terapije. U četrdesetim žena ponovo postaje slobodna i mnogo više svoja, što bi svakako trebalo iskoristiti za dalji razvoj, napredak, ili, na koncu, uživanje.

Naša ekonomija nikada nije bila gora. U ozbiljnoj zemlji sa četrdeset plus bili bismo u malo ozbiljnijem kešu. Ako izuzmemo naše sportiste i nekolicinu uspešnih preduzetnika, u Srbiji se ozbiljan novac ne može poštenim radom zaraditi. I pored svega toga, u četrdesetim smo finansijski stabilniji nego ikada pre, što je svakako još jedan generacijski plus.

Iako je u izvesnom smislu i teret, činjenicu da je u našem društvu upravo naša generacija predodređena da bude revolucionarna, smatram prednošću. Klinci u Srbiji jednostavno nisu dovoljno obavešteni, pogođeni i povređeni da bi se borili za ozbiljne promene. Moramo mi. Navikli smo. Lupali smo i šetali, lupaćemo i šetaćemo. Sloboda se osvaja (istina, ne naročito ozbiljnom strategijom lupanja i šetanja).

Četrdesete su aktivne, snažne, iskusne, zrele, zdrave, odgovorne, borbene i svoje. Ozbiljne godine sa ozbiljnim posledicama. Da li žalim za tridesetim? Uopšte. Da li čekam pedesete? Uopšte. Dakle – u pravo vreme sam na pravom mestu. Ko je lud da ne iskoristi!

Podeli...

Only registered users can comment.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *